Izbacivanje Nedića iz Demokratske stranke
U ovom blogu govoriću o dve emisije u kojima je Bojan Dimitrijević gostovao i govorio o Milanu Nediću. Nisam jedini kod koga je to izazvalo revolt pa je čak i predloženo da bude isključen iz Demokratske stranke.
N1 Pressing, gosti Bojan Dimitirjević i Milan Ristović
https://www.youtube.com/watch?v=jjT3GFYfh4M
RTS Da-možda-ne, gosti Olga Manojlović Pintar i Bojan Dimitrijević
https://www.youtube.com/watch?v=gcDm2BmRq0A
Počnimo od onoga što niko nije osporio. Milan Nedić je saradnik okupatora. Čak se i Dimitrijević slaže sa ovim, iako ublažava ovu konstataciju rečima: „Nedić je nevoljni saradnik okupatora.“ (RTS 34:45).
Od tog momenta kreće relativizacija svega u vezi sa Milanom Nedićem.
Na eksplicitno pitanje Jugoslava Ćosića „Da li je Nedić zločinac?“ Dimitrijević odgovara vrlo jasno šta misli: „Zločinac sigurno nije bio, to je sasvim sigurno.“ (N1 38:20)
Jugoslav Ćosić pita dalje: „Da li ga smatrate odgovornim za smrt civila, Jevreja u Srbiji?“
„Ne! Ne, naravno.“ Odgovara Dimitrijević. (N1 40:00)
„Pa ko ih je hapsio (Jevreje)?“ Pitao je Jugoslav Ćosić i dobio zanimljiv odgovor od Dimitrijevića: „Oni su sami odlazili na Kalemegdan.“ (N1 40:38)
Ova konstatacija o Jevrejima koji se sami predaju i koje niko ne hapsi ponavlja se i u razgovoru na RTS gde Dimitrijević tvrdi (RTS 45:35 – 46:05): „ Nedić i državni organi nisu imali nikakve veze sa jevrejskim pitanjem. Domaća policija nije odvodila Jevreje i oni su se sami javili pod pretnjom smrtne kazne.“
Verujem da od šoka niko od novinara nije stigao da pita Dimitrijevića da li su se i sami ubijali, ali bi on verovatno iskreno odgovorio da „Ne zna, ali veruje da su to isključivo radili pripadnici SS-a.“
Iako je u svim emisijama o Nediću govorio u superlativu i veličao njegovu ulogu u odbrani Srba i Srbije istovremeno umanjujući stepen izdaje („pa šta je mogao da uradi“, „on je nevoljni saradnik“, „prihvatio se te nezahvalne dužnosti“…) nije imao hrabrosti da kaže da otvoreno podržava rehabilitaciju već je pozvao na „raspravu kojom će se utvrditi činjenice“.
I onda je Dimitrijević izrekao nešto što je po meni odraz onoga što Dimitrijević zapravo misli: „Nedić nije jevrejski predsednik, on je predsednik srpske vlade i brine se o srpskom narodu.” (RTS 47:07)
Ja bih da obavestim uvaženog gospodina Dimitrijevića da Srbin iz srpskog naroda može da bude i neke druge veroispovesti. Katolik, musliman, budista, ateista pa eto i neko ko praktikuje judaizam. Veoma često je i pravoslavac. Može biti i komunista i četnik. Može biti i revizionista koji aktivno radi na rehabilitaciji Milana Nedića, kao što vidimo na primeru gospodina Dimitrijevića.
To znači da je i Milan Nedić imao obavezu prema svim građanima Srbije, pa i onima koji su Jevreji, a ne samo prema Srbima, to jest prema onima koje Milan Nedić i Bojan Dimitrijević smatraju Srbima.
One koji pravdaju Dimitrijevića rečima „da samo iznosi činjenice“ podsećam da je uvek imao sagovornike koji su iznosili suprotne stavove (Milan Ristović je, recimo, uvaženi profesor i autoritet u ovoj oblasti).
Po meni nema sumnje. Bojan Dimitirijević se zalaže za rehabilitaciju nacističkog kolaboracioniste. Svojim aktivnim učešćem relativizuje krivicu Milana Nedića i vlade koja je izvršavala nacističke naredbe. Svoju aktivnost pokušava da opravda ideološki, tvrdeći da su i komunisti vršili strašne zločine i verovatno ubili Nedića bez suđenja. Ja predlažem da se Dimitrijević posveti komunističkim zločincima umesto što relativizuje Nedićevu odgovornost. Zločin se ne može pravdati zločinom.
Završiću rečima mog drugara Arona: „Ovo je moralno, a ne ideološko pitanje. Kad upletemo ideologiju, gubi se suština, ali i kredibilitet. Ili ćete osuditi Nedića, ili ćete se poistovetiti sa njim. U ovom slučaju, nema treće opcije.“
Slika preuzeta sa http://rs.n1info.com/
samog sebe.
